Pozdrav iz Beograda 1895 - 1941

Турским освајањем град је почео да се изграђује на оријенталној традицији освајача. Седиште Смедеревског санџака премештено је у Београд. Град је постао центар за припрему похода и место враћања са пленом, што је условило нагли привредни раст. Доселили су се трговци Дубровчани, Јермени, Грци и Јевреји, који су водили извозно-увозну трговину. Локална трговина била је у рукама исламског становништва, а побољшан је и положај српског становништва, које се полако враћа у одређене делове града.

Прва чаршија и прве јавне грађевине изван Твђаве настале су правцем Дунава од Доњег града, пристаништа и Рибље пијаце, дуж главног пута, још пре доласка Турака. Касније се развила Дуга или Доња чаршија, око које је изграђено више ханова (Чизма-хан, Јани-хан, Пиринч-хан...), и понеки каравансарај међу којима је најпознатији био онај Мехмед-паше Соколовића. Ту су свој део чаршије имали и Дубровчани, као главни носиоци београдске трговине, највероватније у близини Дунавске, данас Дубровачке улице. Новоформиране махале временом су се низале до Васине улице. Свака махала имала је своју џамију, често и мању чаршију.

Полет у просвети од 1870. године постао је изразитији, а министар просвете, Димитрије Матић, поручио је: Већ је као дан јасно да је знање светлост, а незнање мрак, да је прво снага, а друго немоћ, да прво олакшава свакодневан напредак, а друго проузрокује непомичност, множи сиромаштво и спрема пропаст. Законом о основним школама донетим децембра 1882. године, за време министра просвете Стојана Новаковића, први пут је у Србији званично уведено обавезно основно школовање за женску и мушку децу, у трајању од шест година.