Старе разгледнице Београда примарни су сликовни извор документарне вредности који даје могућност проучавање развоја града, праћење промена изгледа његових делова, уличних фронтова, претварања појединих старих амбијенталних целина у структуре савременог града. На старим разгледницама Београда презентованим у овој монографији, јасно се види преображај изгледа улица и целокупног града у периоду од деведесетих година 19. века до средине 20. века.
Дописна карта је послужила за креирање претече разгледница, тако што је издавач на страни за поруку доштампавао жељени, најчешће рекламни мотив. Нагли развој и велики промет разгледница наступио је у последњој деценији деветнаестог и првим деценијама двадесетог века.
Прва разгледница Београда појавила се крајем 1895. године у издању Књижаре Велимира Валожића.
Карактеристичан дизајн разгледнице до 1903. године јесте да слика заузима две трећине простора, а доњи део остављен је за поруку и натпис Поздрав из Београда. Временом се површина са сликом и натписима повећавала на рачун простора за поруке, да би на крају слика заузела читав аверс.
По садржају предње стране, разгледнице се могу поделити на следеће групе:
• Топографске разгледнице,
• Група разгледница са репортажним мотивима
• Портретне разгледнице
• Група рекламних разгледница
• Разгледнице са репродукцијама
• Група осталих разгледница најразличитијег садржаја
Због тога што је на разгледницама представљано све што се сматрало занимљивом сликом или поруком, њихова класификација је сложена, али наведених шест група могу обухватити скоро све мотиве који се на њима јављају.
Старе разгледнице Београда примарни су сликовни извор документарне вредности који даје могућност проучавање развоја града, праћење промена изгледа његових делова, уличних фронтова, претварања појединих старих амбијенталних целина у структуре савременог града. На старим разгледницама Београда презентованим у овој монографији, јасно се види преображај изгледа улица и целокупног града у периоду од деведесетих година 19. века до средине 20. века. 
Карактеристичан дизајн разгледнице до 1903. године јесте да слика заузима две трећине простора, а доњи део остављен је за поруку и натпис Поздрав из Београда. Временом се површина са сликом и натписима повећавала на рачун простора за поруке, да би на крају слика заузела читав аверс.