Хотел Славија је грађен између 1882. и 1888. године на тадашњој периферији града, по пројекту инж. Франтишека Неквасила. Назив је добио по у то време раширеној идеји панславизма, чак су и многи локали у околини носили исти назив. Хотел је био трећег реда и крајем 19. века припадао је Љуби Крсмановићу. На тргу се види и новински киоск, који је, чини се, био инспирација за београдске киоске каснијих деценија. У Београду је 1904. године излазило 16 политичких листова, 19 стручних, 6 књижевних, 6 педагошких, 4 војна, 3 сатирична, 2 дечја и други.
Један од најчешће коришћених назива за општи преображај у међуратном времену био је модернизација. Београђани су настојали да у свој живот укључе све оно што су сматрали модерним и европским. Аутомобил је био један од симбола модернизације, напретка и кретања према европским и светским узорима. На левој страни разгледнице може се видети рекламна табла штампарије Туцовић, која се налазила у Макензијевој улици на броју 3, и оглашавала да, прима на израду све штампарске послове: књиге, новине, часописе, писма, коверте, као и све послове који у штампарску струку спадају.
Летњу атмосферу која је владала у некада мирним улицама, прецизно је у својим сећањима објаснио Мата Милошевић: Када зађе летње сунце, прође оморина и проструји мало свежине, улица наново оживи. Најпре се пред сваком кућом полије и почисти калдрма. Било је пријатно у лакој хладовини, која настане када се водом расхлади врело камење калдрме. Када је све готово, и у кући све сређено, улица почишћена, онда жене изнесу столичице, или шамлице и поседају испред својих кућа, или се придруже некој комшиници и, вероватно, за њих настаје најпријатније доба дана.
Хотел Славија је грађен између 1882. и 1888. године на тадашњој периферији града, по пројекту инж. Франтишека Неквасила. Назив је добио по у то време раширеној идеји панславизма, чак су и многи локали у околини носили исти назив. Хотел је био трећег реда и крајем 19. века припадао је Љуби Крсмановићу. На тргу се види и новински киоск, који је, чини се, био инспирација за београдске киоске каснијих деценија. У Београду је 1904. године излазило 16 политичких листова, 19 стручних, 6 књижевних, 6 педагошких, 4 војна, 3 сатирична, 2 дечја и други.
Један од најчешће коришћених назива за општи преображај у међуратном времену био је модернизација. Београђани су настојали да у свој живот укључе све оно што су сматрали модерним и европским. Аутомобил је био један од симбола модернизације, напретка и кретања према европским и светским узорима. На левој страни разгледнице може се видети рекламна табла штампарије Туцовић, која се налазила у Макензијевој улици на броју 3, и оглашавала да, прима на израду све штампарске послове: књиге, новине, часописе, писма, коверте, као и све послове који у штампарску струку спадају.
Летњу атмосферу која је владала у некада мирним улицама, прецизно је у својим сећањима објаснио Мата Милошевић: Када зађе летње сунце, прође оморина и проструји мало свежине, улица наново оживи. Најпре се пред сваком кућом полије и почисти калдрма. Било је пријатно у лакој хладовини, која настане када се водом расхлади врело камење калдрме. Када је све готово, и у кући све сређено, улица почишћена, онда жене изнесу столичице, или шамлице и поседају испред својих кућа, или се придруже некој комшиници и, вероватно, за њих настаје најпријатније доба дана.