Министарство просвете је на предлог Јосифа Панчића, 1874. године у саставу Велике школе основало Кнежевску ботаничку башту. Прво је подизање баште покушано на обали Дунава на Дорћолу, али после две велике поплаве које су уништиле готово целокупан биљни фонд који је Панчић мукотрпно прикупио, локација је напуштена. Краљ Милан је августа 1889. године поклонио Великој школи имање наслеђено од деде Јеврема, брата кнеза Милоша, уз једини услов да се Краљевска ботаничка башта назове Јевремовац. Уређење баште почело је 1890. године, када је извршена нивелација земљишта, и садња биљака, а ускоро је изграђена и стаклена башта.
У Београду је 1928. године отворен први студентски дом на Балкану. Пројекат монументалне академски конципиране зграде урадили су руски архитекти Георгије Коваљевски и Виктор Лукомски. Студентски дом је имао капацитет од око 500 места, а изградња је делом финансирана средствима краља Александра Карађорђевића. У то време, Београдски универзитет је имао 177 професора и преко 6 000 студената.
Министарство просвете је на предлог Јосифа Панчића, 1874. године у саставу Велике школе основало Кнежевску ботаничку башту. Прво је подизање баште покушано на обали Дунава на Дорћолу, али после две велике поплаве које су уништиле готово целокупан биљни фонд који је Панчић мукотрпно прикупио, локација је напуштена. Краљ Милан је августа 1889. године поклонио Великој школи имање наслеђено од деде Јеврема, брата кнеза Милоша, уз једини услов да се Краљевска ботаничка башта назове Јевремовац. Уређење баште почело је 1890. године, када је извршена нивелација земљишта, и садња биљака, а ускоро је изграђена и стаклена башта.
У Београду је 1928. године отворен први студентски дом на Балкану. Пројекат монументалне академски конципиране зграде урадили су руски архитекти Георгије Коваљевски и Виктор Лукомски. Студентски дом је имао капацитет од око 500 места, а изградња је делом финансирана средствима краља Александра Карађорђевића. У то време, Београдски универзитет је имао 177 професора и преко 6 000 студената.