Београд је током историје имао два одвојена пристаништа на Сави и Дунаву. Савско је било утврђено уз Западно подграђе и у непосредној вези са унутрашњим утврђењем и заповедником града. Дунавско пристаниште било је трговачко, и свој пуни развој достигло је у 16. и 17. веку. Запуштањем базенског пристаништа, ветровима изложена дунавска обала више није била погодна за пристаниште и манипулације бродова, те је пристаниште на обали Саве добило примат. Уз пристаниште се развио трговачко гросистички увозно-извозни центар.
Средином јануара 1929. године Београд и целу Србију захватила је велика хладноћа. Неколико дана је падао снег, температуре су се спуштале и испод минус 30 степени. Речни саобраћај је био обустављен, а бродови Речне пловидбе одвучени су у зимовнике, где су били све док временске прилике нису омогућиле пловидбу. Зима 1933. године била је такође оштра, и на Дунаву је била нагомилана огромна количина леда која је онемогућила пловидбу.
 |