Зграда Војне академије у Улици Милоша Великог грађена је у више фаза. Сматра се да је прву фазу пројектовао 1850. године Јан Неволе, и да је тада она имала један спрат са фасадом рађеном применом ренесансних мотива. Радовима из 1878. године објекат је увећан за спрат са истом фасадом као и претходни.
Предузимљива породица Вајферт из Панчева је од друге половине 19. века утицала на развој индустрије у Београду. Купивши на падини Топчидерског брда изнад мокролушког потока имање гостионичара Смутека, изградила је пивару према пројекту страних архитеката, једну од већих тог времена у Европи. Игњат Вајферт је о справљању пива учио код чувеног стручњака за пиво професора Седлмајера, и наук усавршио у познатој минхенској пивари Шпатен. Његов син Ђорђе Вајферт изучио је фабричку производњу пива на Пиварском одсеку Пољопривредне школе у Венштефену у Баварској.
Уредбом градске управе, у улици Милоша Великог постојала је обавеза изградње репрезентативних објекта. О поштовању одредбе говори и низ велелепних зграда. Друга у низу саграђена је по пројекту арх. Александра Јанковића, а припадала је Михаилу Бајлонију. Следи зграда управника државног монопола Раше Милошевића, у којој је једно време био смештен Народни музеј, те кућа Влајка и Кирила Савића, саграђена по пројекту арх. Бајаловића.
|